NEPOŠTOVANJE MAJKE nas može SKUPO KOŠTATI – Evo kako to poznati PSIHOTERAPEUT objašnjava. “Mnogi ljudi nisu svjesni da zahvalnost i ljubav prema majci predstavljaju temelje za svaki oblik uspjeha, bilo u poslovnom, bilo u privatnom životu,” započeo je objašnjenje poznati psihoterapeut Bert Hellinger, pionir obiteljskih konstelacija. On naglašava da odnos koji imamo prema majci uvelike oblikuje našu sposobnost za sreću, uspjeh i osjećaj unutarnjeg mira. Ako zanemarujemo ili odbacujemo majčinsku figuru u svom životu, ili osjećamo nezahvalnost prema njoj, često nesvjesno razvijamo obrasce ponašanja koji mogu utjecati na svaki aspekt našeg života.
“Nezahvalnost i negativan odnos prema majci mogu imati dalekosežne posljedice po nas,” upozorava Hellinger, dodajući da nerazriješeni konflikti s majkom često vode do unutarnjih blokada. Te blokade otežavaju našu sposobnost da se osjećamo ispunjeno i zadovoljno u onome što radimo. Osjećaji nezahvalnosti ili ljutnje prema majci mogu nas udaljiti od osjećaja pripadnosti i podrške, te onemogućiti dublje povezivanje s drugima.
Hellinger objašnjava da, kada osvijestimo važnost majčinske ljubavi, dolazimo do dubljeg razumijevanja i prihvaćanja samih sebe. “Čim se uspostavi ljubav i mir u našim srcima prema našoj majci, nosi nas obilje života,” kaže Hellinger. Ovaj mir, kako navodi, oslobađa nas tereta prošlosti i otvara prostor za uspjeh u budućnosti. Zahvalnost prema majci zapravo simbolizira našu zahvalnost prema životu – jer je upravo ona ta koja nam je podarila život.
Majčinska ljubav tako nije samo osobna tema, već univerzalna sila koja utječe na mnoge sfere našeg života. Hellinger stoga ističe kako je rad na ovom aspektu obiteljskih odnosa ključan za svakog tko teži sreći i uspjehu.
MAJKA ZASLUŽUJE POŠTOVANJE
Koliko god da smo nesrećni ili pod pritiskom svakodnevnog života, našu bol i nezadovoljstvo ne bi trebalo iskaljivati na osobi koja nas je donela na svet – našoj majci. Majčinska ljubav i žrtve koje majke svakodnevno podnose često ostaju nezapaženi ili potisnuti u pozadini, posebno kada smo mladi i preokupirani vlastitim brigama i željama. Iako se mnogi suočavaju s raznim poteškoćama, bilo na poslu, u prijateljstvima ili u ljubavi, naš odnos prema majci treba ostati pun poštovanja i obzirnosti. Umesto da na njoj iskaljujemo frustracije, potrebno je pokazati zahvalnost i ljubaznost.
„Progutajmo svaku ružnu reč i obradujmo je čestim posetama,“ jer su te sitnice ono što svaka majka pamti i zbog čega se oseća vrednovanom i voljenom. Umesto da izgovorimo reči koje bi je mogle povrediti, pokušajmo shvatiti da je život prolazan i da su majčinske godine dragocene. Ljubaznost i saosećanje prema njoj su poput malih poklona koji za nju imaju neprocenjivu vrednost.
Mladost je često surovo doba života kada nam posledice postupaka nisu uvek jasne. Skloni smo da mislimo da ćemo imati dovoljno vremena za popravak i ispravljanje reči izrečenih u afektu. Međutim, kako vreme prolazi, sve više postajemo svesni koliko su odnosi s voljenima dragoceni i kako bi pažnja, posete i ljubaznost mogli značiti mnogo više nego što smo u mladosti mogli zamisliti.
Stoga, koliko god da nas životne nedaće testiraju, treba da nađemo snage da budemo ljubazni prema majci i da joj pokažemo da, uprkos našim problemima, njeno mesto u našem srcu ostaje sigurno i nezamenljivo.
VRIJEME NOSI SVOJE
Onome ko je mlad čini se da će sve trajati večno, da je život beskonačan niz prilika i da za sve ima dovoljno vremena. U tim bezbrižnim godinama, često mislimo da se ni nama ni našim najbližima ne može dogoditi ništa loše i da će uvek biti prilike za popravak, izvinjenje ili novi početak. Međutim, kako godine prolaze, nastupa proces sazrevanja – a sa njim dolazi i saznanje da vreme prolazi brže nego što smo ikada mogli zamisliti.
Kako sazrevamo, nekada mladi ljudi postaju svesni da su, u trci za sopstvenim životom, nešto preskočili, propustili ili čak zanemarili. A ono što je često najteže, shvatimo da su neke od tih grešaka ili propusta nepovratni. Shvatamo da su godine u kojima smo mogli biti pažljiviji, prisutniji i brižniji prema ljudima koji su nas najviše voleli – naročito prema majkama – prošle, a prilika da im to pokažemo u potpunosti više nema.
Jedno od najbolnijih saznanja, koje mnoge odrasle osobe nose sa sobom, jeste činjenica da nisu bile dovoljno pažljive, ljubazne i dobre prema svojim majkama. U mladosti, često zaboravljamo ili potcenjujemo majčinske žrtve, brigu i bezuslovnu podršku. Majke su često one koje nas stavljaju ispred sebe, pružaju sve što mogu, a da ni ne traže zahvalnost. Ipak, svaka majka oseća bol zbog zanemarivanja ili povremenog nedostatka pažnje.
Zbog toga je važno da dok imamo priliku, izrazimo zahvalnost i ljubav prema svojim majkama. Male geste, iskrene reči, vreme koje provodimo s njima – sve to postaje neprocenjivo, jer život brzo prolazi. Vreme koje smo posvetili svojim najmilijima jedino je što se neće izgubiti i za čim nećemo žaliti.
ZDRAVO ZA GOTOVO
Deca često doživljavaju svoje majke kao prisustvo koje je oduvek tu, bezuslovno i nepokolebljivo. Za njih, majčinska ljubav deluje gotovo kao nešto bogomdano, nešto što je nepromenljivo i što će uvek biti prisutno bez obzira na sve. Takav odnos prema majčinskoj ljubavi često dovodi do toga da je deca, svesno ili nesvesno, uzimaju zdravo za gotovo. U detinjstvu, majka je ona koja teši, hrani, bdi nad njihovom sigurnošću, i deca retko promišljaju o količini truda, energije i ljubavi koja se skriva iza te podrške.
Nažalost, ovo ponašanje se često prenosi i u kasniji period života. Kada deca odrastu, zasnuju sopstvene porodice i preuzmu nove odgovornosti, majka ostaje u njihovoj svesti kao simbol bezuslovne podrške. Oni očekuju njenu ljubav i brigu bez obzira na to koliko su sami zauzeti ili koliko su udaljeni. Odrasla deca često smatraju da se majčina ljubav podrazumeva i da ona uvek razume i prašta, što može dovesti do toga da majke budu zanemarene ili povređene.
Dete je za majku uvek dete, ma koliko godina imalo, a majka često nastavlja da brine i pomaže, bez obzira na vlastite godine i potrebe. Ta večna istina često se, svesno ili nesvesno, zloupotrebljava. Deca se oslanjaju na majčinu podršku čak i kada bi, možda, trebalo da pokažu više obzira, zahvalnosti i pažnje. Majke, u svojoj ljubavi, često trpe i prilagođavaju se, retko tražeći bilo šta zauzvrat.
Zato je važno da odrasli postanu svesni ove dinamike i da sa zahvalnošću i poštovanjem uzvrate svojoj majci. Male geste pažnje, iskreni razgovori i povremene posete mogu biti izuzetno značajni. Tek kada se u odraslom dobu osvrnemo unazad, često shvatimo koliko smo toga primili, a koliko malo možda dali zauzvrat. Majčina ljubav je blagoslov koji ne treba podrazumevati, već poštovati i uzvratiti istinskom brigom i pažnjom.
ĆUTI, TI TO NE RAZUMEŠ
“ĆUTI, TI TO NE RAZUMEŠ.” Koliko puta smo izgovorili ove reči, uvereni da naši problemi i patnje deluju suviše složeno, suviše moderno, ili čak previše specifično da bi ih majka mogla razumeti? Kada nam život zada udarce koji potkopavaju naše samopouzdanje i veru, osećamo se izolovano i često smo skloni verovati da niko ne može zaista razumeti kroz šta prolazimo. U tim trenucima tražimo pomoć i utehu od prijatelja, kolega ili okoline, tražimo podršku spolja, dok istovremeno zaboravljamo da možda nijedna osoba ne saoseća s nama kao naša majka.
U njenim očima, naša patnja postaje i njena. Svaka naša suza, svaki neuspeh ili bol, reflektuje se u njenom srcu, ali mi to često ne primećujemo. U trenucima kada nam majka, vođena dubokim saosećanjem, pokuša pružiti utehu ili savet, skloni smo da mislimo da ona “ne razume,” da “nije prošla kroz isto.” Zavaravamo se verovanjem da su naši problemi posebni, da majka nije mogla doživeti iste emocije, iste sumnje i strahove koje sada mi doživljavamo.
Stoga, kada nas majka pokuša utešiti ili savetovati, možda bi vredelo zaustaviti se i oslušnuti ono što ima da kaže. Iza njenih reči često stoji mudrost koja dolazi iz duboke povezanosti i brige, kao i iz pređenog puta punog životnih iskušenja. Umesto da je isključimo misleći da “ne razume,” možda bismo mogli da u njenim rečima pronađemo podršku i oslonac. Majčina uteha, često nežno sakrivena iza reči, odraz je ljubavi koja nikada ne prestaje, bez obzira na sve što prolazimo.
IZVINI, NEMAM SAD VREMENA
Zapravo, često ni ne želimo da čujemo stare istine koje nam majka govori. Kada joj iznosimo svoje brige, kao što su problemi na poslu ili u vezi, a ona odgovori jednostavnom frazom, poput: “Samo nek je zdravlja”, osećamo frustraciju jer takva rečenica ne rešava naš problem i deluje kao da izbegava dublje razumevanje onoga što nam je teško. U tim trenucima možemo postati nestrpljivi i čak grubi, ućutkujući je rečima: “Ti to nikad ne razumeš.” Iako to izgovaramo u afektu, to su reči koje majku duboko povređuju, jer znače da je odbacujemo i njen trud i brigu smatramo beznačajnim.
Ova reakcija često više govori o nama, o našim slabostima i nestrpljenju, nego o njenom nerazumevanju. Dok se mi trudimo da se nosimo sa životnim izazovima, majka nam pruža ono najvažnije – podsećanje na jednostavne istine koje obično zanemarujemo, jer su one izvan sfere naših trenutnih briga. Ali tek kada teške situacije prođu, kada se oluja naših problema stiša, postanemo svesni da su njene reči bile dragocene i da su nam, na svoj način, davale utehu i snagu. Shvatamo da je majka sve vreme razumela i da su njene reči nosile mudrost stečenu dugogodišnjim iskustvom.
“Izvini, nemam sad vremena.” Ova fraza često postane naš uobičajen odgovor kada nas majka pozove, želeći da nas vidi. Redovne posete majci počnemo odlagati zbog svakodnevnih obaveza, prijateljskih susreta, i posla. Iako ne živimo tako daleko, nalazimo mnoštvo razloga zašto trenutno ne možemo da se vidimo. Ipak, majke retko prigovaraju zbog toga. Možda će nam jednom zameriti, ali najčešće će se pomiriti s time da su izgubile svoje važno mesto u našem životu.
OTIĐITE MAJCI, NJOJ TO PUNO ZNAČI
Ne postoji dovoljno dobar izgovor za to da ne obilazimo majku. I da stalno nalazimo razloge zbog kojih “nemamo vremena” za nju. Činjenica je da vremena zapravo imamo – i te kako. U trenutnom ritmu života lako je zaboraviti koliko je ona, godinama unazad, uvek imala vremena za nas. Čak i kada su njeni dani bili ispunjeni obavezama, brigama i stresom. Čak i kada nije imala snage, kad je bila umorna i iscrpljena, uvek je pronalazila trenutke da nam se posveti. I da sasluša, uteši ili jednostavno provede vreme s nama.
Setite se toga sledeći put kada osetite da “nemate vremena” za posetu. Uložite malo truda – obucite se, nasmešite, i posetite je bar jednom nedeljno. Tih nekoliko sati koje ćete provesti zajedno biće zapisano na mestu gde se zaista broji – u srcu i duši, gde se talože najvredniji trenuci i uspomene. Za majku, ta poseta može biti pravo blago, jedan od najlepših delova dana, nešto što će je ispuniti radošću i osećajem da nije zaboravljena.
“Zbog tebe mi se sve ovo i dešava.” Kada nam život ne ide onako kako smo zamislili, često posežemo za krivicom i okrivljujemo druge, čak i vlastitu majku, koristeći izraze poput “loša genetika” ili “porodične osobine.”
Majke primećuju ove kritike, ali često ih prihvataju sa ćutljivom tugom, znajući da nisu zaslužile te reči. Kada majku okrivimo za osobine koje nam se ne dopadaju ili neuspehe koje nismo uspeli da prevaziđemo, zaboravljamo da ona nosi mnogo više od naše “genetike.” Ona nam je podarila ljubav, brigu i mnoge druge darove. Umesto da svoje slabosti pripisujemo njoj, korisnije je da prihvatimo odgovornost za svoje živote i da u njoj prepoznamo nekoga ko nas, i pored svega, podržava i voli bezuslovno.
CIJENITE NJENO KUVANJE
“To mi se ne jede.” Koliko puta smo to izgovorili bez razmišljanja, ne shvatajući da time omalovažavamo trud, ljubav i posvećenost koje je majka uložila dok je pripremala to jelo? Ne shvatamo da je svako jelo koje nas dočeka na stolu rezultat pažnje i želje da nas obraduje. Često nam ne pada na pamet koliko je majka uložila u pripremu hrane – možda je čak ustala ranije, otišla na pijacu da izabere najlepše povrće, ili je, iako umorna, stajala za šporetom satima da bi nas dočekala toplim obrokom ili omiljenim slatkišem.
Umesto što odmah odbacimo ono što je postavila na sto, zapitajmo se koliko bi majci značilo da se obradujemo svakom jelu koje je sa ljubavlju pripremila. Ne zaboravimo da je to žena koja ne očekuje ništa zauzvrat. Kojoj nije cilj da nas impresionira ili zadovolji neke visoke standarde. Ona ne kuha za pohvalu; kuha jer želi da nas nahrani i usreći. Ako joj se obradujemo i pohvalimo njeno jelo, učinićemo je srećnom i potvrditi da njen trud nije prošao nezapaženo.
Obavezno je pohvalimo, recimo joj da niko ne sprema to jelo kao ona. I prisetimo se kako smo upravo to volela jesti kao deca. Čak i ako to jelo nije najukusnije koje smo probali, njegova vrednost je u ljubavi s kojom je pripremljeno. A tu ljubav možemo osetiti u svakom zalogaju.
Neka poseta majci bude prilika da joj pokažemo zahvalnost. Neka svaki obrok koji pripremi bude trenutak poštovanja prema njenoj ljubavi i posvećenosti. Tih nekoliko reči i osmeh mogu joj doneti mnogo radosti i učiniti da se oseti voljeno i cenjeno. Što će i nama, na kraju, pružiti osećaj dubokog zadovoljstva i ispunjenja.
MAMA JE SAMO JEDNA
“Nisi bila dobra majka.” Mnogima se, u trenucima ljutnje ili razočaranja, provuče ova misao kroz glavu. Nekada, možda, u tajnosti poželimo da smo imali drugačiju majku. Neku koja bi više razumela, koja bi bolje vaspitavala, bila strpljivija, nežnija, ili jednostavno više prisutna. Još u detinjstvu skloni smo upoređivanju. Gledamo mame drugova i drugarica i stvaramo idealizovane slike o tome kako bi “savršena majka” trebalo da izgleda. Majke su, po prirodi stvari, uvek u središtu naših osećanja i očekivanja. Jer su one prve osobe koje su nam pružile sigurnost i oblikovale naš svet. U toj vezi, majka kao da nosi apsolutnu odgovornost za sve što smo postali. Kao da smo rezultat njenih postupaka, bez obzira na naše sopstvene izbore.
Zbog te bliskosti, često su majke prve na udaru – psiholozi, terapeuti, pa čak i mi sami, volimo analizirati njihovu ulogu i postavljati ih u centar svih problema. Dopuštamo sebi da budemo “porodični Frojdovi,” verujući da sve naše nesigurnosti, teškoće i životne neuspehe možemo povezati s njihovim greškama. No, koliko smo stvarno spremni da oslušnemo šta su naši roditelji prolazili i sa čime su se borili?
Naravno, ne možemo poreći da postoje majke koje su, iz raznih razloga, napravile ozbiljne greške. One koje možda nisu bile dovoljno posvećene ili su decu zapostavljale. Možda je i naša majka takva. Možda je donosila odluke koje su nam izgledale hladne ili nepravedne, ili smo kao deca osećali nedostatak pažnje ili ljubavi.
Razgovor, empatija i razumevanje pomažu nam da se pomirimo sa prošlošću i prihvatimo njene slabosti kao deo njene ljudskosti. Ove male geste ne znače da odobravamo njene greške, ali nas približavaju miru sa njom i sa samima sobom. Na kraju, svi grešimo – roditelji i deca podjednako. A upravo kroz prihvatanje i razumevanje možemo prekinuti krug nezadovoljstva i osuda. Tako stvarajući prostor za saosećanje i zahvalnost.
POŽRTVOVANA MAJKA
Međutim, život oko nas često pokazuje da su nezahvalnost i nepoštovanje često usmereni prema majkama koje su bile posvećene i požrtvovane. Iako su se trudile da pruže sve za svoju decu, mnogi im zameraju upravo to što su previše žrtvovale sebe. Deca im često prebacuju da nisu dovoljno mislile na sebe. Da su se potpuno posvetile porodici, zaboravljajući sopstvene potrebe i želje. U tom procesu, sve njihove vrline, poput nesebičnosti i predanosti, pretvaraju se u mane. Jer se danas često govori da “prvo treba voleti sebe”, što se koristi kao izgovor za okretanje leđa i zanemarivanje onih koji su nas najviše voleli.
Prema majkama, međutim, loši su samo loši ljudi. Loša deca su ona koja ne prepoznaju vrednost svojih roditelja i ne uzvraćaju ljubav koju su dobili. Nije ni čudo što književnica Vedrana Rudan, koja je duboko razmišljala o odnosima u porodici, napisala tekst: “Deco, više vas ne volim.” Iako je to tvrdnja koja zvuči radikalno, ona je, nažalost, postala stvarnost za mnoge roditelje koji su se posvetili svojoj deci, ali nisu dobili ništa zauzvrat. Ipak, ona je retka ptica, jer većina majki, bez obzira na sve, voli svoju decu. Čak i kada od njih dobijaju samo gorke plodove svoje ogromne ljubavi.
Majčinska ljubav je jedinstvena, bezuslovna i traje, bez obzira na sve povrede i nepravde koje mogu nastati. To je ljubav koja nije usmerena na to šta će se dobiti zauzvrat, već na želju da se deci pruži najbolje što imaju. Iako se deca možda ne trude da to prepoznaju, to ne umanjuje vrednost te ljubavi, koja ostaje čista i nesebična, čak i kada su svi drugi faktori protiv nje.
PROČITAJTE JOŠ:
RAZLOZI zašto MUŠKARCI najviše vole OVAKVE ŽENE…i SAZNAJTE da li imate NEKE od OVIH OSOBINA!
Pratite nas na našoj Facebook stranici!
