Molitva časnom krstu za Krstovdan:
“Slava Gospode, Krstu Tvome Časnome!
–Neka vaskrsne Bog, i neka se razveju neprijatelji Njegovi, i neka beže od Lica Njegova oni koji ga mrze. Neka iščeznu kao što iščezava dim, kao što se topi vosak na domaku ognja; tako neka izginu đavoli pred licem onih koji ljube Boga i osenjuju se krsnim znakom, i koji radosno govore: Raduj se, prečasni i životvorni Krste Gospodnji, koji progoniš đavole silom raspetog na tebi Gospoda našeg Isusa Hrista, koji je sišao u pakao i satro silu đavolsku, i koji nam je darovao tebe, Krst Svoj Časni, za proganjanje svakog protivnika.O, prečasni i životvorni Krste Gospodnji, pomaži mi uvek sa Svetom Vladarkom, Djevom Bogorodicom, i sa svima Svetima zanavek. Amin.”-
Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva. Kako su prvi hrišćani bili naznaka globalnog širenja religije, tako i Krstovdan prema narodnim verovanjima u Srba može dati naznake kakva će biti godina
Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike. U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos.
Tada patrijarh Makarije reče, da meću na mrtvaca redom jedan po jedan krst. Kada metnuše prvi i drugi krst, mrtvac ležaše nepromenjeno. A kada staviše na nj treći krst, mrtvac ožive.
Po tome poznaše, da je to časni i životvorni Krst Hristov. Metnuše ga po tom i na jednu bolesnu ženu, i žena ozdravi. Tada patrijarh uzdiže krst, da ga sav narod vidi, a narod sa suzama pevaše: Gospode pomiluj!
Carica Jelena napravi kovčeg od srebra i položi u nj časni Krst. Docnije car Hozroj osvojivši Jerusalim, odvede mnogi narod u ropstvo i odnese Krst Gospodnji u Persiju. U Persiji Krst je ležao 14 godina. 628. god. car grčki Iraklije pobedi Hozroja i sa slavom povrati Krst u Jerusalim.Ušavši u grad car Iraklije nošaše Krst na svojim leđima. No na jedanput stade car i ne mogaše ni koraka kročiti.
Patrijarh Zaharija vide angela, koji sprečavaše caru da u raskošnom carskom odelu ide pod Krstom i to po onom putu po kome je Gospod, bos i ponižen, hodio. To viđenje objavi patrijarh caru. Tada se car svuče, pa u bednoj odeći i bosonog uze Krst, iznese ga na Golgotu, i položi u hram Vaskrsenja, na radost i utehu celog hrišćanskog sveta.
Stari srpski običaj koji se vezuje za Krstovdan, kako za zimski tako i za ovaj jesenji je da se u ovoj posebnoj noći ostvaruje svaka želja. Zato večeras tačno u ponoć pogledajte u nebo i zamislite nedvosmislenu želju, izgovorite je jasno i glasno, a predanje kaže da ukoliko je „bogougodna“, ona će se sigurno ispuniti.
