Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra proslavljaju jednog od najpoštovanijeg sveca u hrišćanstvu u vezi sa kojim se pominju mnoga čuda i neobjašnjiva isceljenja.
Ovaj svetac je rođen je kao Stojan Jovanović u Popovom polju kod Trebinja, a već u 12. godini poslat je u manastir Zavala, gde je njegov stric Serafim bio iguman. Nakon što je završio manastirsku školu, dobio je monaški čin i postao paroh Popovog polja.
Vršio je službu je u mnogim gradovima, od Mostara, preko Herceg Novog i Pljevalja, Morače, do Ogonošta i Bjelopavlića. Preminuo je 1671. godine, a njegove mošti i grob čuvaju se u najvećoj pravoslavnoj svetinji – manastiru Ostrog u Crnoj Gori.
Nadaleko su poznata njegova, kako se u narodu veruje, čudotvorna dela, a takođe se veruje da je upravo njegov duh zaslužan za isceljenja bolesnih. Tako, veliki je broj izvora koji svedoče o tome da su molitve koje ljudi posvećuju ovom svecu u potpunosti uslišene. Svako kome je ovaj svetac pomogao, prilikom sledeće posete manastiru Ostrog zapisuje na papir čitavu priču i ostavlja u Gornjem manastiru, a monasi ih sakupljaju, čuvaju i pretvaraju u knjigu.
Neki od pradavnih narativa koje svedoče o milosti, dobroti i moći Svetog Vasilija između ostalog jesu i legende koje svedoče da je sa vrha Gornjeg manastira jednom davno ispalo novorođenče iz kolevke. Budući da se Gornji manastir nalazi u stenama planine Ostroška greda, maltene uz samu liticu, na čak 900 metara nadmorske visine, majka se prestrašila i verovala da je izgubila dete. Međutim, beba je pronađena živa i zdrava na zemlji u podnožju planine, a kako se prepričava, ona se zadovoljno smejala.
Ipak, kako postoje i oni koji u ovakve priče ne veruju, za njih se izdvaja još jedan narativ. Naime, požar koji je izbio na planini Ostroška greda poštedeo je oba manastira i obližnje kapele. Takođe, posebno se izdvaja činjenica je da je za vreme Drugog svetskog rata iznad Gornjeg manastira Ostrog pala bomba, ali nikada nije došlo do eksplozije.
Pored ovih legendi, postoje i mnoge “žive priče” koje prepričavaju ljudi koji su jednom noćili pod Ostrogom. Zbog toga što se osećaju veoma sigurno, mnogi posetioci hrama biraju da spavaju napolju – u konačištu pored manastira postoje kreveti, ali i pokrivači koji su svakom posetiocu na raspolaganju i dozvoljeno ih je iznositi napolje.
Jedino što nije dozvoljeno jeste fotografisanje unutar i u porti Gornjeg manastira. Ako se ikada zaputite na ovo sveto mesto, običaj je da se ponese flaša ulja, koju monasi pri službama osveštavaju i poklanjaju vernicima u malim flašicama, a koje se koriste radi lečenja. Sugerisano je i da se ponese šećer, koji ostaje u manastiru i kojim se svi mogu poslužiti.
Običaji na sljedećoj strani…
